1Kao snijeg ljeti ili kiša o žetvi,
tako pristaju počasti bezumnomu.
2Kao vrabac kad prhne i lastavica kad odleti,
tako se i bezrazložna kletva ne ispunjava.
3Bič konju, uzda magarcu,
a šiba leđima bezumnika.
4Ne odgovaraj bezumniku po njegovoj ludosti,
da mu i sam ne postaneš jednak.
5Odgovori bezumniku po ludosti njegovoj,
da se ne bi učinio sam sebi mudar.
6Odsijeca noge sebi i gorčinu pije
tko po bezumnom poruke šalje.
7Klecava bedra u hromoga –
mudra je izreka u ustima bezumničkim.
8Kamen za praćku vezuje
tko bezumnom iskazuje čast.
9Trnovita grana u ruci pijanice:
mudra izreka u ustima bezumnika.
10Strijelac koji ranjava sve prolaznike:
takav je onaj tko unajmljuje bezumnika.
11Bezumnik se vraća svojoj ludosti
kao što se pas vraća na svoju bljuvotinu.
12Vidiš li čovjeka koji se sam sebi mudrim čini?
Znaj, i od bezumnika ima više nade nego od njega!
13Lijenčina veli: »Zvijer je na putu,
i lav je na ulicama.«
14Kao što se vrata okreću na stožerima svojim,
tako i lijenčina na postelji svojoj.
15Lijenčina umače ruku u zdjelu,
ali je ne može prinijeti ustima.
16Lijenčina se čini sebi mudrijim
od sedmorice koji umno odgovaraju.
17Psa za uši hvata
tko se, u prolazu, umiješa u raspru koja ga se ne tiče.
18Kao bjesomučnik
koji baca zublje, strelice i sije smrt,
19takav je čovjek koji vara bližnjega svoga
i veli: »Samo se našalih.«
20Kad nestane drva, oganj se gasi,
i kad više nema klevetnika, prestaje svađa.
21Ugljen je za žeravicu i drvo za oganj,
a svadljivac da raspaljuje svađu.
22Klevetnikove su riječi kao slastice:
spuštaju se u dno utrobe.
23Srebrna gleđa preko zemljana suđa:
laskave usne i opako srce.
24Mrzitelj hini usnama svojim,
a u sebi nosi prijevaru;
25ne vjeruj mu kad ljupkim glasom govori,
jer u srcu mu je sedam grdila;
26ako himbom skriva mržnju,
njegova će se opačina otkriti na zboru.
27Tko jamu kopa, sam u nju pada,
i tko kamen valja, na njega se prevaljuje.
28Lažljiv jezik mrzi svoje žrtve,
laskava usta propast spremaju.
