1Zgoda s vratima Gaze
Odatle ode Samson u Gazu; ondje vidje neku bludnicu i uđe k njoj. 2Žiteljima Gaze javiše: »Samson je došao ovamo!« Opkoliše ga i vrebahu ga svu noć na gradskim vratima. Svu noć bijahu mirni. »Pričekajmo do zore«, mišljahu, »pa ćemo ga ubiti.« 3Ali je Samson ležao samo do ponoći, a o ponoći ustade, dohvati gradska vrata s oba dovratnika, iščupa ih zajedno s prijevornicom, metnu ih na ramena i odnese na vrh gore koja je nasuprot Hebronu i položi ih ondje.
4Delila izdaje Samsona
Poslije toga zamilova on neku ženu iz doline Soreka po imenu Delila. 5Filistejski knezovi dođoše k njoj i rekoše joj: »Zavedi ga i doznaj gdje stoji njegova velika snaga, kako bismo ga mogli svladati pa da ga svežemo i učinimo nemoćnim. A dat će ti svaki od nas po tisuću i sto srebrnih šekela.«
6Delila upita Samsona: »Kaži mi gdje stoji tvoja velika snaga i čime bi se mogao svezati i svladati.« 7Samson joj odgovori: »Da me svežu sa sedam svježih još neosušenih žila od lûka, onemoćao bih i postao kao običan čovjek.«
8Filistejski knezovi donesu Delili sedam svježih još neosušenih žila i ona ga veza njima. 9Kod nje u sobi bijaše zasjeda i ona viknu: »Samsone, eto Filistejaca na te!« On pokida žile kao što se prekine kučina kad se primakne ognju. I tako ne doznadoše za tajnu njegove snage.
10Tad reče Delila Samsonu: »Prevario si me i slagao mi. Ali mi sada kaži čime bi te trebalo vezati.« 11On joj odgovori: »Da me dobro svežu novim još neupotrijebljenim užetima, onemoćao bih i postao kao običan čovjek.« 12Tada Delila uze nova užeta, sveza ga njima i viknu mu: »Samsone, eto Filistejaca na te!« Kod nje u sobi bijaše zasjeda, ali on prekide užeta na rukama kao da su konci.
13Tada Delila reče Samsonu: »Varaš me svejednako i lažeš mi. Kaži mi napokon čime bi te trebalo vezati.« On joj odgovori: »Da otkaš sedam pramenova moje kose na tkalačkom stanu i da ih zaglaviš klinom, onemoćao bih i postao kao običan čovjek.« 14Ona ga uspava i otka sedam pramenova njegove kose na tkalačkom stanu, zabi klin i viknu mu: »Eto Filistejaca na te, Samsone!« On se probudi i istrgne i klin i tkalački stan. I nije otkrila tajnu njegove snage.
15Delila mu reče: »Kako možeš reći da me ljubiš kad tvoje srce nije sa mnom? Triput si me već prevario i nisi mi kazao gdje je tvoja velika snaga.« 16Kako mu je svakog dana dodijavala molbama i mučila ga, njemu već dozlogrdje. 17I otvori joj cijelo svoje srce: »Nikada britva nije prešla po mojoj glavi jer sam od majčine utrobe nazirej Božji. Da me obriju, sva bi me snaga ostavila, onemoćao bih i postao bih kao običan čovjek.«
18Delila tad shvati da joj je otvorio cijelo svoje srce; pozva filistejske knezove i reče im: »Dođite sada jer mi je otvorio cijelo svoje srce.« I filistejski knezovi dođoše k njoj i donesoše sa sobom novac. 19Uspavavši Samsona na svojim koljenima, ona dozva čovjeka te mu obrija s glave sedam pramenova kose. Tako on poče slabjeti i ostavi ga snaga. 20Kad ona povika: »Samsone, eto Filistejaca na te!« on se probudi i pomisli: »Izvući ću se kao i uvijek i oslobodit ću se.« Ali nije znao da se Jahve od njega okrenuo. 21Filistejci ga uhvatiše, iskopaše mu oči i odvedoše ga u Gazu. Okovaše ga dvostrukim mjedenim lancem te je okretao mlin u tamnici.
22Samsonova osveta i smrt
Ali kosa gdje mu je obrijaše počne opet rasti. 23A knezovi se filistejski skupiše da prinesu veliku žrtvu svome bogu Dagonu i da se provesele. Govorahu oni:
»Bog naš predade nam u ruke
Samsona, našeg neprijatelja.«
24A narod, vidjevši ga, uze hvaliti svoga boga i klicati u njegovu čast govoreći:
»Bog naš predade nam u ruke
Samsona, našeg neprijatelja,
koji nam je zemlju pustošio
i tolike naše usmrtio.«
25Kad im se srce razigralo, povikaše: »Dovedite Samsona da nas zabavlja!« I dovedoše iz tamnice Samsona i on igraše pred njima; a onda ga postaviše među stupove. 26Samson tada reče dječaku koji ga je vodio za ruku: »Vodi me i pomozi mi da opipam stupove na kojima počiva zdanje da se naslonim na njih.« 27A kuća bijaše puna ljudi i žena. Bijahu tu i svi filistejski knezovi, a na krovu tri tisuće ljudi koji su gledali kako Samson igra.
28Samson zavapi Jahvi: »Gospodine Jahve, spomeni me se i samo mi još sada podaj snagu da se Filistejcima odjednom osvetim za oba oka.« 29I Samson napipa dva srednja stupa na kojima počivaše zdanje, oprije se o njih, desnom o jedan, a lijevom o drugi, 30i viknu: »Neka poginem s Filistejcima!« Nato uprije iz sve snage i sruši zdanje na knezove i na sav narod koji se ondje nalazio. Više ih ubi umirući nego što ih pobi za života. 31Poslije dođoše njegova braća i sva kuća njegova oca, uzeše ga i odnesoše i pokopaše ga između Sore i Eštaola, u grobu Manoaha, oca njegova. On je sudio Izraelu dvadeset godina.
