118Prije nego svane, on već hitro bježi
kloneći se puta preko vinograda. Njegova su dobra prokleta u zemlji. 19K’o što vrućina i žega snijeg upija, tako i podzemlje proždire grešnike. 20Zaboravilo ga krilo što ga rodi, ime se njegovo više ne spominje: poput stabla zgromljena je opačina. 21Ženu nerotkinju on je zlostavljao, udovici nije učinio dobra. 22Al’ Onaj što snažno hvata nasilnike, ustaje, a njima sva se nada gasi. 23Dade mu sigurnost, i on se pouzda; okom je njegove nadzirao staze. 24Dignu se zakratko, a onda nestanu, ruše se i kao svi drugi istrunu, posječeni kao glave klasovima.«
