1Prispodoba o kotlu i mesu
Tada se duh podiže i ponese me do istočnih vrata doma Jahvina, što su okrenuta k istoku. I gle: na ulazu vrata dvadeset i pet ljudi, među kojima vidjeh i Jaazaniju, sina Azurova, i Pelatju, sina Benajina, knezove narodne. 2I reče mi: »Sine čovječji, evo ljudi koji smišljaju opačine i koji u ovom gradu daju zle savjete: 3‘Nije li čas da gradimo domove? Ovaj je grad kotao, a mi smo meso.’ 4Zato prorokuj protiv njih, prorokuj, sine čovječji!«
5I duh Jahvin siđe nada me i kaza mi: »Reci: Ovako veli Jahve Gospod: ‘Ne govoriš li tako, dome Izraelov? Ali ja poznajem misli vašega srca! 6Množite ubojstva u ovome gradu i njegove ulice punite truplima.’ 7Zato ovako govori Jahve Gospod: ‘Oni koje vi probodoste i razbacaste po gradu – oni su meso, a grad je kotao. Zato ću vas ja izvesti sada iz njega. 8Od mača strahujete, i mač ću na vas dovesti’ – riječ je Jahve Gospoda! 9‘Izvest ću vas iz grada i predati vas u ruke tuđincima, i sud ću svoj izvršiti nad vama: 10od mača ćete pasti! Na međi Izraelovoj sudit ću vam, i tada ćete znati da sam ja Jahve! 11A ovaj grad više vam neće biti kotao i vi nećete biti meso njegovo. Na međi Izraelovoj sudit ću vam, 12i tada ćete znati da sam ja Jahve po čijim uredbama ne živjeste i čijih zakona ne izvršavaste, nego živjeste po zakonima okolnih naroda!’«
13Dok ja tako prorokovah, umrije Pelatja, sin Benajin. I ja padoh ničice te zavapih iz svega glasa: »Jao, Jahve Gospode, zar ćeš doista uništiti sav ostatak doma Izraelova?« 14I dođe mi riječ Jahvina:
15Novi savez obećan izgnanicima
»Sine čovječji, tvojoj braći, i tvojim rođacima, i svem domu Izraelovu Jeruzalemci govore: ‘Daleko ste od Jahve! Nama je ova zemlja dana u posjed!’ 16Zato im reci: Ovako govori Jahve Gospod: ‘Ako ih i odagnah među daleke narode, ako ih i rasprših po zemljama, ja ću im sam uskoro biti svetište u zemljama u kojima se nalaze.’ 17Stoga im reci: Ovako govori Jahve Gospod: ‘Sabrat ću vas iz narodâ, vratit ću vas iz zemalja u kojima ste bili raspršeni i dat ću vam opet zemlju Izraelovu! 18I kad se u nju vrate, istrijebit će iz nje sve grozote i gadosti. 19I ja ću im dati novo srce i nov ću duh udahnuti u njih: iščupat ću iz njih njihovo kameno srce i stavit ću u njih srce od mesa, 20da hode po mojim naredbama i da čuvaju i vrše sve moje zakone. I bit će oni moj narod, a ja Bog njihov! 21A onima kojima srce hodi za grozotama i gadostima oborit ću na glavu njihov put’ – riječ je Jahve Gospoda.«
22Slava Jahvina ostavlja Jeruzalem
Kerubini podigoše krila i točkovi se digoše za njima, a slava Boga Izraelova lebdijaše nad njima. 23Slava se Jahvina vinu iz grada i zaustavi se na gori, istočno od grada. 24A mene duh podiže i ponese duhom Božjim k izgnanicima u zemlju kaldejsku. I iščeznu viđenje koje gledah. 25I pripovjedih izgnanicima sve što mi Jahve bijaše objavio.
