1Isus hrani četiri tisuće ljudi
(Mt 15, 32–39)
Onih se dana opet skupio silan svijet. Budući da nisu imali što jesti, dozva Isus učenike pa im reče: 2»Žao mi je naroda jer su već tri dana uza me i nemaju što jesti. 3Ako ih otpravim gladne njihovim kućama, klonut će putom. A neki su od njih došli iz daleka.« 4Učenici mu odgovore: »Otkuda bi ih tko ovdje u pustinji mogao nahraniti kruhom?« 5On ih zapita: »Koliko kruhova imate?« Oni odgovore: »Sedam.« 6Nato zapovjedi mnoštvu da posjeda po zemlji. I uze sedam kruhova, zahvali, razlomi i davaše svojim učenicima da posluže. I poslužiše mnoštvu. 7A imali su i malo ribica. Blagoslovi i njih te reče da i to posluže. 8I jeli su i nasitili se. A od preteklih ulomaka odniješe sedam košara. 9Bilo ih je oko četiri tisuće. Tada ih otpusti, 10a sam sa svojim učenicima odmah uđe u lađu i ode u kraj dalmanutski.
11Znak s neba
(Mt 16, 1–4; Lk 11, 16–29)
Tada istupiše farizeji i počeše raspravljati s njime. Iskušavajući ga, zatraže od njega znak s neba. 12On uzdahnu iz sve duše i reče: »Zašto ovaj naraštaj traži znak? Zaista, kažem vam, ovome se naraštaju neće dati znak.« 13Tada ih ostavi, ponovno uđe u lađu pa otiđe prijeko.
14Kvasac farizejski
(Mt 16, 5–12; Lk 12, 1)
A zaboraviše ponijeti kruha; imali su samo jedan kruh sa sobom na lađi. 15Nato ih Isus opomenu: »Pazite, čuvajte se kvasca farizejskog i kvasca Herodova!« 16Oni, zamišljeni, među sobom govorahu: »Kruha nemamo.« 17Zamijetio to Isus pa im reče: »Zašto ste zamišljeni što kruha nemate? Zar još ne shvaćate i ne razumijete? Zar vam je srce stvrdnuto?
18Oči imate, a ne vidite;
uši imate, a ne čujete?
Zar se ne sjećate? 19Kad sam ono razlomio pet kruhova na pet tisuća, koliko punih košara ulomaka odnijeste?« Kažu mu: »Dvanaest.« 20»A kada razlomih sedam na četiri tisuće, koliko punih košara ulomaka odnijeste?« Odgovore: »Sedam.« 21A on će njima: »I još ne razumijete?«
22Ozdravljenje slijepca iz Betsaide
Dođu u Betsaidu, dovedu mu slijepca pa ga zamole da ga se dotakne. 23On uhvati slijepca za ruku, izvede ga iz sela, pljunu mu u oči, stavi na nj ruke i zapita ga: »Vidiš li što?« 24Slijepac upilji pogled i reče: »Opažam ljude; vidim nešto kao drveće ... hodaju.« 25Tada mu Isus opet stavi ruke na oči i slijepac progleda i ozdravi te je mogao sve jasno na daleko vidjeti. 26Tada ga posla kući i reče mu: »Ne ulazi u selo.«
27Petrova vjeroispovijest
(Mt 16, 13–20; Lk 9, 18–21; Iv 6, 67–71)
I krenu Isus i njegovi učenici u sela Cezareje Filipove. Putem on upita učenike: »Što govore ljudi, tko sam ja?« 28Oni mu rekoše: »Da si Ivan Krstitelj, drugi da si Ilija, treći opet da si neki od prorokâ.« 29On njih upita: »A vi, što vi kažete, tko sam ja?« Petar prihvati i reče: »Ti si Pomazanik – Krist!« 30I zaprijeti im da nikomu ne kazuju o njemu.
31Prvi navještaj muke i uskrsnuća
(Mt 16, 21–23; Lk 9, 22)
I poče ih poučavati kako Sin Čovječji treba da mnogo pretrpi, da ga starješine, glavari svećenički i pismoznanci odbace, da bude ubijen i nakon tri dana da ustane. 32Otvoreno im to govoraše. Petar ga uze u stranu i poče odvraćati. 33A on se okrenu, pogleda svoje učenike pa zaprijeti Petru: »Nosi se od mene, sotono, jer ti nije na pameti što je Božje, nego što je ljudsko!«
34»Hoće li tko za mnom ...«
(Mt 16, 24–28; Lk 9, 23–27; Iv 12, 26)
Tada dozva narod i učenike pa im reče: »Hoće li tko za mnom, neka se odrekne samoga sebe, neka uzme svoj križ i neka ide za mnom. 35Tko hoće život svoj spasiti, izgubit će ga; a tko izgubi život svoj poradi mene i evanđelja, spasit će ga. 36Ta što koristi čovjeku steći sav svijet, a životu svojemu nauditi? 37Ta što da čovjek dadne u zamjenu za život svoj? 38Doista, tko se zastidi mene i mojih riječi u ovom preljubničkom i grešničkom naraštaju – njega će se stidjeti i Sin Čovječji kada dođe u slavi Oca svoga zajedno sa svetim anđelima.«
